Košarkaši Srbije nisu uspeli da se plasiraju u finale Evropskog prvenstva i obezbede plasman na Olimpijadu u Riju. U jednoj od najgorih košarkaških predstava viđenih u završnicama velikih takmičenja u poslednjih nekoliko decenija, Litvanija je bila manje loš tim i na kraju je zasluženo slavila - 64:67 (17:22, 17:13, 9:13, 21:19).

Ni litvanski selektor Jonas Kazlasukas nije mogao posle meča da poveruje da je njegova ekipa prošla u finale, uprkos katastrofalnoj igri, možda najslabijoj otkad se iskusni stručnjak nalazi na klupi svog nacionalnog tima. Šut za tri poena, tradicionalno najjače oružje litvanske škole košarke, sinoć je potpuno zakazao - 2/14, odnosno komičnih 14%, uz čak 20 izgubljenih lopti, što obično ne bi bilo dovoljno ni da se pobedi Island ili Gruzija.

Međutim, ni Srbija sinoć nije ličila na sebe. Od samog starta meča videlo se da je pritisak važnosti duela sputao ruke i noge našim košarkašima, koji su delovali potpuno izgubljeno na terenu, kao grupa rekreativaca čija je namera da se dobro istrči i oznoji na parketu, a bez ikakvog cilja, plana, ambicije i organizacije u igri.

U okršaju dva raštimovana orkestra, koja su svih 40 minuta svirala falš muziku, par disonantnih tonova u završnici presudio je da tas na vagi pretegne na stranu ekipe sa Baltika.

Bilo bi potpuno besmisleno tražiti krivca za ovaj poraz u selektoru Đorđeviću ili pojedinim igračima. Nema tog trenera koji bi mogao da dobije utakmicu polufinala nekog velikog takmičenja sa šutem iz igre od samo 32,8% (19/58). Bez obzira na veliku želju, zalaganje, trud i borbenost naših reprezentativaca, kojima treba odati priznanje na svemu što su uradili i na ovom šampionatu i prethodno na Svetskom prvenstvu, gde su osvojili srebrnu medalju, mora se priznati da ova naša selekcija nema kvalitet kao prethodne trofejne generacije.

Da malo parafraziramo velikana naše košarke, Dražena Dalipagića, "meni su govorili da loše pogađam na mečevima kada sam iz igre imao procenat šuta od 75%, a danas se smatraju 'zvezdama' igrači koji šutiraju trojke 30 ili 40%".

Jednostavno, košarka kod nas, uostalom, kao i svugde u svetu, sada je na daleko nižem nivou nego pre 10, 20 ili 30 godina, sve više se prioritet daje fizičkoj snazi i kondiciji, a sve manje igračkom talentu. Današnji košarkaši ne mogu se ni porediti sa Radivojem Koraćem, Draganom Kićanovićem, Draženom Petrovićem, Dalipagićem, Delibašićem, Ćosićem, Paspaljem, Divcem, Stojakovićem, Đorđevićem, Danilovićem...

Preostaje borba za bronzanu medalju sa Francuskom, koja je takođe doživela neprijatan poraz od Španije, nakon produžetka - 90:85 (u regularnom toku bilo je 66:66). Francuzi su ispustili prednost od osam poena razlike koju su imali nakon tri četvrtine, ali, kao domaćini u Lilu, svakako su favoriti u duelu za bronzu protiv naše reprezentacije. Meč se igra u nedelju od 14 h, dok je finale Španija - Litvanija na programu od 19 časova.

Obe ekipe su u šoku, moraće u kvalifikacije za Olimpijske igre 2016, gde će im rivali biti i Kanada, Novi Zeland, Portoriko...

Srpski asovi su sve tri partije u Lilu odigrali neuporedivo lošije nego prvih pet mečeva u Berlinu, verovatno zbog pritiska nokaut faze, gde je svaki poraz mogao da znači i kraj sna o putu u Brazil. Sada više tog pritiska nema, ni bremena favorita, tako da bi "orlovi" najzad mogli malo da se opuste i da kvalitetnije odigraju. Jer, i bronza je medalja i veliki uspeh, nema razloga da sad klonu duhom posle prvog poraza u osam mečeva na šampionatu.