Košarkaši Srbije obezbedili su minimum srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, pošto su u polufinalu bili bolji od selekcije Rusije - 87:79 (25:20, 23:14, 18:23, 21:22).
Naši su se tako revanširali "baćuškama" za poraz u grupnoj fazi takmičenja (72:75) i izborili "sve-eks-jugoslovensko" finale sa Slovenijom, koja je neočekivano deklasirala Španiju sa 20 koševa razlike (92:72).
Srpski "orlovi" odigrali su briljantno prvo poluvreme, možda najbolje na šampionatu i očajno drugo, kada su serijom grešaka dozvolili rivalu da se primakne na samo dva poena razlike i ugrozi nam pobedu. Na sreću, Rusi nisu imali snage za potpun preokret, posle "razbijanja" u prvih 20 minuta (48:34 za Srbiju).
Serija malera srpske reprezentacije kao da nema kraja. Ne samo da smo na ovom prvenstvu lišeni pomoći sedam-osam standardnih igrača, već se povredio i pozdani defanzivac Branko Lazić, a u duelu sa Rusima i Stefan Jović.
Ako naš prvi plej ne bude u stanju da nastupi u borbi za zlato biće to ogroman hendikep za Srbiju, koja i inače ima veliki problem upravo na toj poziciji, zbog izostanka Miloša Teodosića.
Selektor Đorđević imao je puno razloga za zadovoljstvo posle prvog poluvremena. Poveli smo odmah na startu sa 5:0 i vođstvo konstantno uvećavali do, u dva navrata, maksimalnih 16 poena razlike (42:26, 48:32). Rusi su bili potpuno inferiorni u svim segmentima igre, a Bogdan Bogdanović i Boban Marjanović nemilosrdno su punili koš rivala (obojica po 13 poena u prvih 20 minuta).
Upravo promešana postava i ulazak Kuzmića na startu drugog dela igre, nije se dobro pokazao za naš nacionalni tim. U napadu smo ušli u seriju promašaja i iz igre i sa linije penala, a u odbrani nismo uspeli da zaustavimo "poludelog" Alekseja Šveda koji je rešetao naš koš iz svih pozicija, a kada je bio fauliran lagano realizovao slobodna bacanja.
Delovalo je da nam je "ušla voda u uši", totalno neorganizovanom igrom, pogotovo posle izlaska Jovića zbog povrede u 29. minutu, "od gotovog smo napravili veresiju". Nije ni Saša Đorđević pravovremeno reagovao sa tajm-autima, tako da su Rusi sredinom treće deonice prišli na samo pet poena zaostatka (57:52), a u završnoj deonici nastavili su su u istom ritmu i nekoliko minuta pre kraja prišli na 75:73.
Panika je već počela da se oseća kod srpskih navijača, ali na sreću, trojku odluke pogodio je čovek od koga smo se to najmanje nadali, Vasilije Micić. Ipak se ušlo u vrlo neizvesnu završnicu (83:79 za Srbiju), ali Šved je pokazao da ipak nije "vanzemaljac", dok je meč rešio sa dva lepa pogotka Bogdan Bogdanović, koji je tako zaslužio epitet meč-vinera.
Bogdan je na kraju završio meč sa 24 pogotka, uz dobar šut (6/8 dvojke, 3/8 trojke, 3/4 penali), čemu je pridodao tri uhvaćene i dve "ukradene" lopte, kao i četiri uspešna proigravanja saigrača.
Šved jeste upisao čak 33 poena, uz pet asistencija, ali je lider ruskog tima imao lošiji procenata šuta iz igre (8/20, samo 40%), pa, srećom, njegov "one man show" nije doneo finale za "zbornaju komandu".
Još jednom je briljantan bio naš gorostas Boban Marjanović. Centar Srbije je upisao 18 poena (7/10 šut iz igre, 4/6 slobodna bacanja), uhvatio šest lopti i četiri puta lepo asistirao, a sve to za samo 21 minut koji je proveo na parketu dvorane "Sinan Erdem" u Istanbulu.
Samo još jedan naš igrač ostvario je dvocifren košgeterski učinak, pouzdano krilo Vladimir Lučić - 13 poena (4/5 dvojke, 1/4 trojke, 3/4 penali). Naš as je uhvatio čak osam lopti pod oba obruča i tako bio najbolji skakač srpskog tima.
Ponovo je Lučić sa nekoliko atraktivnih zakucavanja ulivao adrenalin svojim saigračima i rušio samopuzdanje rivala.
Sve u svemu, veoma težak polufinalni meč, nervozan, napet, ne baš lep za gledanje, pogotovo u drugom poluvremenu.
Međutim, igra će se brzo zaboraviti, a rezultat se pamti. Srbija je obezbedila još jednu medalju, selektor Đorđević gotovo da ne zna za neuspeh, na četiri velika takmičenja isto toliko puta nas je doveo do polufinala, a samo jednom smo ostali bez odličja.
Mora se priznati da je Slovenija favorit u finalu. Ekipa koju sa klupe predvodi Srbin Igor Kokoškov, a na parketu Goran Dragić i mlađani Luka Dončić, dosad je ostavila ubedljivo najbolji utisak na ovom šampionatu. Igraju napadačku košarku, postižu neverovatan broj poena u pravom NBA stilu "run & gun", pa deluju nezaustavljivo, pogtovo posle klasičnog nokauta prvog favorita prvenstva, selekcije Španije, predvođene braćom Gasol.
Ako Jović ne bude mogao da nastupi u finalu zbog povrede zgloba, to će još više da oslabi Srbiju na bekovskim pozicijama i u organizaciji igre, pa su naše šanse još dodatno smanjene. Praktično, sav teret će pasti na Bogdana Bogdanovića, koji jeste pravi lider "orlova", ali nikako nije dobro da nema ko da ga adekvatno odmeni i odmori.
Bićemo, bez sumnje, u potpuno podređenom položaju u odnosu na Slovence kada je u pitanju igra spoljnje linije, pa nam je jedina šansa da pokušamo da što više spuštamo loptu pod koš Marjanoviću i Kuzmiću i da probamo da što pre izbacimo iz igre sa pet penala jedinog ozbiljnog centra "zmajčeka", Gašpara Vidmara.
Eventualni trijumf u finalu mogla bi da nam donese samo granitna odbrana, gde bismo nekako uspeli da smanjimo neverovatno dobar procenat šuta iza linije od 6,75 metara Slovenije, koji su protiv Španije u prvih 20 minuta ubacii čak 10 trojki iz samo 15 pokušaja (zastrašujućih 67%).
Meč za treće mesto Španija - Rusija igra se sutra od 16 časova, dok je finale Srbija-Slovenija na programu do 20,30.
