Završen je nestvaran niz pobeda i osvajanja zlatnih odličja srpskih vaterpolista na velikim takmičenjima. U polufinalu Svetskog prvenstva u Budimpešti srpski "delfini" izgubili su u neizvesnoj završnici od Hrvatske - 11:12 (1:1, 4:4, 4:4, 2:3). To je prvi poraz Srbije od komšija posle punih sedam godina.
Izabranici Dejana Savića imali su minimalnu prednost u većem delu meča, ali nikako nisu uspevali da se "odlepe". Kazna je usledila u poslednjem periodu igre, kada su "šahovničari" prvi put došli u vođstvo (10:11) i na kraju, uz dosta sreće, uspeli da dođu do velike pobede i plasmana u finale.
Ne pamti se tako loša igra u odbrani srpskog nacionalnog tima kao u polufinalnom duelu sa Hrvatima. Naši bekovi nisu uspeli da pariraju raspoloženim hrvatskim centrima, a srpski golmani, pogotovo Bratislav Mitrović, nisu uspeli da odbrane gotovo ništa. Možda je i selektor Savić zakasnio sa izmenom čuvara mreže, jer je tek u poslednjeoj četvrtini ubacio Gojka Pijetlovića umesto totalno indisponiranog Mitrovića, koji je primio 4-5 neverovatnih golova, gde je imao loptu na ruci, ali je dozvoljavao da uđe u mrežu. Nije se ni Pijetlović proslavio, ali je svakako ostavio bolji utisak od našeg prvog golmana.
Očajna igra naših bekova i golmana anulirao je odličnu partiju naših vaterpolista u napadu, 11 golova koje smo postigli bilo bi dovoljno za pobedu verovatno svakog drugog dana osim ovog.
Briljirao je Andrija Prlainović, sa čak šest pogodaka MVP, ali i tragični junak utakmice. Naš as je nemilosrdno rešetao mrežu "kockastih", ali nije imao adekvatnu pomoć saigrača, izuzimajući centra Duška Pijetlovića (dva gola, dosta iznuđenih isključenja Hrvata).
U poslednjem napadu Srbije, kada niko drugi nije "imao petlju" da uputi udarac ka golu, Andrija je gađao sa desetak metara za izjednačenje, ali je golman Hrvatske Bijač to odbranio, sačuvao pobedu vrednu finala Svetskog prvenstva i postao heroj nacije.
Hrvatski čuvar mreže nije briljirao, ali je ipak bio duplo uspešniji od naših golmana, što je donelo prevagu. U realizaciji igrača više, Srbija je imala skromnih 50% (6/12), a Hrvatska briljantnih 78% (7/9), što je bio ključni statistički parametar ovog polufinala.
Dušan Mandić je uprkos povredi i temperaturi nastupio za naš nacionalni tim, postigao je dva pogotka, ali nije bio u stanju da pruži svoj maksimum, imao je dosta izgubljenih lopti i nerezonskih šuteva.
Suđenje američko-rumunskog sudijskog para bilo je očajno, ispod nivoa ovako velike utakmice. Uglavnom su grešili na našu štetu, ali, objektivno, arbitri nisu bili presudni faktor i uzrok poraza Srbije.
Presudio je loš dan naših defanzivaca, pre svega bekova i golmana, kao i očigledna veća želja za pobedom Hrvata, kojima je, baš kao i ostalim vaterpolo zemljama, već bila "preko glave" dugogodišnja apsolutna srpska dominacija.
Selektor Savić je poraz primio sa filozofskim mirom i iskreno čestitao boljem u ovom meču, hrvatskom selektoru Ivici Tucku. Mora se priznati da je prvi trener komšija odlično proučio igru našeg tima i taktički, fizički i psihički dobro spremio svoje igrače, koji su uspešno stalno jurili i stizali vođstvo naših, što je veoma teško i iscrpljujuće.
Do zadnje deonice su nas Hrvati pratili, ni u jednom trenutnku nisu posustali i dozvolili nam da predahnemo, stabilizujemo se i eventualno steknemo ubedljiviju prednost (samo jednom smo vodili sa dva gola razlike, 3:1). A kada su naši malo pali u igri, to su odmah kaznili i na kraju zasluženo slavili.
U pobedničkom timu najefikasniji su bili Sandro Sukno i Maro Joković sa po tri gola, ali najbolji utisak je ostavio "sidraš" Luka Lončar, koji je dva puta pogodio metu, a iznudio veliki broj isključenja srpskih vaterpolista.
Srbiji sada predstoji borba za svetsku bronzu. Rival je Grčka, koja je odigrala veoma loše u napadu protiv domaćina Mađarske i izgubila sa 5:7. Heleni su igrali dobro do pred kraj drugog kvartala, vodili sa 4:3, a onda je usledio užasan "sušni" period od preko 15 minuta u kom nisu mogli baš ništa da pogode. U poslednjim sekundama samo su ublažili poraz sa 4:7 na 5:7, ali svakako da su ostavili veoma loš utisak.
Meč se igra sutra sa početkom od 15 časova. "Delfini" su za klasu jači tim od Grčke, to je pokazao i meč u grupi na SP u Budimpešti (11:6) ali svakako da je šokantan poraz od Hrvatske poljuljao sampouzdanje naših asova i da će im biti teško da se odmah vrate na pobednički kolosek.
Nadamo se da će u tome i uspeti, jer bi u ovakvim okolnostima i bronzana svetska medalja bila ogroman uspeh, veoma važna zbog kontinuiteta osvajanja odličja na velikim takmičenjima.
Finale između domaćina Mađarske i Hrvatske igra se sa početkom od 20,30 časova.
