Ženska reprezentacija Norveške osvojila je titulu svetskog prvaka u rukometu, pošto je u finalu ubedljivo pobedila Holandiju sa 31:23 (20:9). Meč je bio rešen već posle prvog poluvremena, u kom su mnogo iskusnije Norvežanke deklasirale rivala i stekle nedostižnu prednost od čak 11 golova razlike. U nastavku su se Skandinavke malo opustile i dozvolile rivalu da priđe na pet golova zaostatka (26:21). Ipak, posle tajm-auta i žestoke kritike trenera, ponovo su se vratile u pravi ritam, serijom 5:0 odlepile na deset razlike (31:21) i rutinski privele meč kraju.
I pored izuzetno sigurne i ubedljive igre u finalu, teško se oteti utisku da je ova titula Norveške pomalo i nezaslužena. Polufinale sa Rumunijom je dobijeno uz ogromnu pomoć slovenačkih sudija, koje su načinile popriličan broj grešaka na štetu naših komšija, a te odluke arbitara su presudno uticale na iskod duela. Dovoljno se samo podsetiti na poništen potpuno regularan gol Rumunki, kada je lopta celim obimom prešla liniju gola i pride isključenje za rumunsku igračicu zbog opravdanog protesta, da na ovu titulu norveške reprezentacije padne mala senka. Nije Norveška briljirala ni u ostalim jakim mečevima (osim finala), "na mišiće" je dobila i četvrtfinale sa Crnom Gorom (26:25), a u grupi je poražena od Rusije (25:26). Nažalost, kao i u svemu drugom u životu, ni u sportu često ne pobeđuju najbolji, titule i medalje se pišu, a sve drugo zaboravlja.
Holanđanke su osvojile prvo odličje na velikim takmičenjima, a imajući u vidu mladost ovog tima slični uspesi se od njih mogu očekivati i u budućnost. Prikazale su izuzetno brz, prodoran i efikasan rukomet i šteta je samo što nisu imale dovoljno snage da odigraju i finale na pravi način. Rukometašice Holandije ostaće su u neprijatnoj uspomeni našim reprezentativkama, koje su u meču osmine finala deklasirale sa čak 16 golova razlike, čime su im definitvno ugasile svaku nadu o putu na Olimpijadu u Rio.
Moralni pobednik šampionata je selekcija Rumunije, kojoj je pripala bronzana medalja. Rumunke su u meču za treće mesto lako pobedile Poljsku sa 31:22 (15:8). Naši susedi su imali ubedljivo najteži put do pobedničkog postolja. Posle loših igara u grupi i osvojenog četvrtog mesta, u osmini im je rival bio tadašnji aktuelni šampion sveta, Brazil, koji je savladan sa 25:22. U četvrtfinalu još teži protivnik, domaćin šampionata Danska, pobeđen je nakon produžetaka - 31:30 (27:27 nakon regularnih 60 minuta igre). I u tom meču sudije su bile protiv Rumunije, koja je trebala da meč dobije sa 3-4 gola razlike bez produžetaka, ali im arbitri to nisu dozvolili. U pomenutom polufinalu sa Norveškom, nezaslužen poraz nakon novih produžetaka - 33:35 (takođe 27:27 regularni deo). I opet nije ni trebalo da dođe do nastavka, već bi, uz korektno suđenje, to bila pobeda Rumunki od bar 2-3 gola razlike. Nisu imale Kristina Neagu i drugarice ni sreće, jer su imale zicer na par sekundi pre kraja regularnog dela koji ih je vodio u finale, ali je golman Norveške bila na visini zadatka i sprečila je poraz svog tima.
Oslabljeni sastav Srbije, bez četiri najbolje rukometašice, nije ni imao realne izglede za neki visok plasman. Bruka protiv Holandije u osmini finala bacila je u senku par dobrih partija našeg nacionalnog tima. Jedina igračica koja zaslužuje prelaznu ocenu je Katarina Krpež Šlezak, koja je bila lider srpske reprezentacije na ovom šampionatu. U svakom slučaju, za ovakav debakl najodgovornije je rukovodstvo Rukometnog saveza Srbije i selektor Saša Bošković i jasno je da bez korenitih promena neće biti boljitka u ovom za nas trofejnom sportu.
