Srpske odbojkašice su nove/stare šampionke Evrope!

Srbija je u maratonskom finalu slavila u Ankari protiv domaćina Turske sa 3:2 (21:25, 25:21, 25:21, 22:25, 15:13).

Srpkinje su pred preko 14.000 gledalaca u turskoj prestonici, uspele da slave u izuzetno uzbudljivom i neizvesnom finalu, pokazavši pre svega neverovatnu mentalnu snagu i psihološku stabilnost, nešto slično Novaku Đokoviću u finalu ovogodišnjeg Vimbldona.

Imale su Turkinje prednost od 6:9 u taj-breku, preokrenula je Srbija na servis Bjanke Buše na 11:9, opet je domaćin stigao do minimalnog vođstva od 11:12, ali to je bilo sve.

Naše odbojkašice su okrenule rezultat na 14:12 i realizovale drugu meč-loptu posle "pecanja" jedne turske igračice.

Nije to bilo neko briljantno izdanje srpskih sportskih heroina, pamtimo mnogo bolje mečeve "plavih" devojaka.

Kako god, zlatna medalja na prvenstvu "Starog kontinenta" ostaće u dugom sećanju, a sve drugo će se brzo zaboraviti.

Srbija je drugi put zaredom evropski šampion u ženskoj odbojci, a treći put u istoriji, po čemu je naša zemlja druga najuspešnija nacija, odmah iza neprikosnovene i nedostižne Rusije (19 titula prvaka Evrope).

Naša reprezentacija bila je najbolja u Evropi prvi put 2011. godine, na šampionatu koji su zajedno organizovale Srbija i Italija.

"Plave" su tada u finalu nadigrale Nemačku sa 3:2.

Drugo evropsko zlato Srpkinje su uzele 2017. na prvenstvu čiji su domaćini bile zakavkaske zemlje Azerbejdžan i Gruzija.

U meču za titulu tada je pobeđena Holandija sa 3:1.

Ovogodišnji šampionat organizovan je u čak četiri zemlje: Turskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj.

Ipak, glavni domaćin bila je Turska. U Ankari je igrana završnica prvenstva i podeljene su medalje - zlato za Srbiju, srebro za Tursku, a bronza za Italiju.

Italijanke su u okršaju za treće mesto savladale Poljsku sa maksimalnih 3:0.

Srbija pored tri zlata na šampionatima "Starog kontinenta" ima i jedno srebro (2007. poraz od Italijanki u finalu) i dve bronze (2015. i davne 1951. kao SFRJ).

Srbija je bez izgubljenog meča stigla do novog evropskog zlata.

Ukupno 16 pobeda zaredom ostvarile su "orlice", tri na olimpijskim kvalifikacijama u Poljskoj (obezbeđen put na Olimpijadu u Tokiju, brani se srebro iz Rija 2016), četiri na pripremnim prijateljiskim mečevima i čak devet na šampionatu Evrope.

Ako računamo samo mečeve na evropskim prvenstvima i tu smo u seriji od 16 pobeda, bez poraza (7 na prošlom i 9 na ovom prvenstvu).

Na putu do zlata padale su redom u prvoj fazi takmičenja Finska (3:0), Bugarska (3:1), Francuska (3:1), Grčka (3:0) i Turska (3:1) i tako obezbeđeno prvo mesto u grupi A.

U osmini finala lako je pala Rumunija (3:0), maksimalnim rezultatom, baš kao i Bugarska po drugi put na prvenstvu, ovoga puta u četvrtfinalu (3:0).

"Finale pre finala" po kvalitetu bilo je polufinale sa Italijom, koja je u reprizi prošlogodišnjeg meča za zlato na Svetskom prvenstvu u Japanu, ovoga puta lakše poklekla (3:1).

Paola Egonu jeste bila efikasnija čak i od Tijane Bošković, ali je imala i neverovatan broj grešaka. Ostale članice selekcije sa "Čizme" nisu bile ni približno na prošlogodišnjem nivou, pa im naše nisu dozvolile ni da pomisle da će u borbu za evropski tron.

Finale je bilo zaista traumatično kako za turske, tako i za navijače Srbije, koji su itekako patili tokom ovog superuzbudljivog odbojkaškog maratona, pravog trilera, meča "za infarkt".

Ogroman pritisak preko 14.000 Turaka itekako je omeo naše igračice, pa čak i uvek smirenog i staloženog selektora Zorana Terzića, ali je na kraju ipak presudio kvalitet i veliko srce srpskih devojaka.

Drugi put zaredom najbolja igračica Evrope je naša korektorka Tijana Bošković, koja je po običaju bila najefikasnija na većini mečeva naše reprezentacije.

Svaki izostanak iz tima Boškovićeve odmah se osetio, jer je bila otupljena oštrica napada našeg tima, a Ana Bjelica mogla je samo da odradi par mečeva protiv autsajdera i tako koliko-toliko odmori Tijanu.

Drugi ključni igrač našeg tima svakako je bila još jedna devojka iz Republike Srpske, Brankica Mihajlović.

Primač, ili bolje rečeno "univerzalni vojnik" Srbije, Mihajlovićeva je znala da poenterski pretekne čak i Tijanu, jer je pored velikog broja poena iz napada povremeno imala i više blokova od naših "srednjaka", a znao je i da je posluži servis pa bi sa par asova pravila serije poena za  naš nacionalni tim.

Nažalost, ostali naši primači nisu bili baš na najvišem nivou i tu je dosta "škripalo" u našoj igri, na sreću, bez posledica na konačan rezultat.

Izuzetan doprinos zlatu dala je i naša najiskusnija odbojkašica, kapiten i tehničar tima Maja Ognjenović.

Iako ima 35 godina bilo bi fantastično da Zrenjaninka odloži "penziju" što duže, jer nemamo pravu zamenu na mestu "dizača".

Mlada Slađana Mirković bila je "najslabija karika" Srbije na ovom šampionatu, njeni minuti u igri od "gotovog" su pravili "veresiju", smanjivali stečenu prednost našeg tima i dovodili ishod setova u pitanje, što je bilo poprilično iritantno.

Svakako bi selektor Terzić trebao dobro da razmisli o izboru drugog, iskusnijeg tehničara za naredna velika takmičenja.