Srbija je šampion sveta u fudbalu! Zvuči lepo i pomalo neverovatno, ali je istinito!

Ovo je epilog Mundijala za fudbalere do 20 godina koji je održan na Novom Zelandu.

U finalnom duelu Srbija je pobedila najuspešniju fudbalsku naciju svih vremena, Brazil, sa 2:1, nakon produžetaka.

Srpski "orlići" i u finalu pokazali su šta je najvažnije da bi se ostvario jedan ovako veliki uspeh, a to je karakter i pobednički duh. Protiv objektivno kvalitetnijeg protivnika, naša reprezentacija se u dobrom delu meča nalazila u podređenom položaju. U različitim statističkim parametrima kao što su posed lopte, šutevi na gol ili broj kornera, "karioke" su bile uspešnije, ali titula svetskog šampiona zasluženo pripada momcima iz Srbije, koji su imali veće srce od Brazilaca.

Osim igračima, velike zasluge za ovaj uspeh pripadaju i stručnom štabu, pogotovo selektoru Veljku Paunoviću. Srbija je od početka do kraja prvenstva delovala kao jedan ozbiljan, dobro ukomponovan i disciplinovan tim. Posebna pažnja posvećena je defanzivi, primljen je mali broj pogodaka, nije se "umiralo u lepoti", već je sve bilo podređeno ostvarenju što boljeg rezultata.

Prvo poluvreme završeno je bez golova, a inicijativu i nešto više prilika imali su Brazilci. Na prvi pogodak čekalo se do 70. minuta, kada je posle odlične akcije Živkovića i Maksimovića, Staniša Mandić iz blizine zatresao mrežu Južnoamerikanaca.

Međutim, iako je do kraja regularnog dela meča bilo ostalo svega 20 minuta, "orlići" ne samo da nisu uspeli da sačuvaju stečenu prednost, već su upravo u ovom periodu prošli pravi pakao u Oklendu.

Samo tri minuta posle našeg vođstva Brazil stiže do poravnanja rezultata. Rezervista "karioka", Andreas Pereira, napravio je pometnju u našoj odbrani, slalomom u stilu Maradone, prošao je 4-5 igrača i uspeo da prevari pokrivenog Rajkovića.

U narednih 15-tak minuta ređaju se prilike pred golom Srbije, dosta su udaraca uputili Južnoamerikanci, ali je Predrag Rajković bio veoma siguran na golu.

Zasluženo će, nešto kasnije, poneti epitet najboljeg golmana omladinskog Mundijala.

Usledili su produžeci. U prvom nastavku, i dalje je Brazil bio bolji, mada su naši povremeno pretili iz "kontre".

Najveću priliku "karioke" propuštaju u 105. minutu, neposredno pre kraja prvog produžetka i promene strana.

U drugom nastavku Srbija pokušava da dođe do pogotka iz kontranapada. Maksimović propušta solidnu priliku, prebacivši za malo gol oštrim udarcem sa dvadesetak metara.

Brazilci su u finišu bili sve bezidejniji u napadu, a "orlići" su pronašli dodatnu snagu za poslednje, odlučujuće minute susreta.

Samo dva minuta pre odluke sa bele tačke, brza "kontra" Srbije posle oduzete lopte u odbrani, Andrija Živković u pravom trenutku upošljava Nemanju Maksimovića, koji je izbegao ofsajd zamku i izašao sam pred brazilskog golmana. Siguran šut po zemlji - 2:1, za titulu svetskog omladinskog šampiona i veliko slavlje u Srbiji i svim delovima sveta gde živi srpski narod.

Trijumf naše reprezentacije je s oduševljenjem dočekan i u Rusiji.

Iako se igralo na dalekom Novom Zelandu, Srbija je imala daleko više navijača od slavnog Brazila. Naši iseljenici iz Australije i ostalih zemalja Okeanije pružili su veliku podršku srpskom timu i bili "dvanaesti igrač" reprezentacije.

Sve čestitke našim mladićima i stručnom štabu na ovom velikom uspehu. Ova titula će se dugo pamtiti, ali bila bi velika šteta da ova talentovana generacija ne uradi i mnogo više za srpski fudbal, koji je već dugo u agoniji, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom planu, bar kada se gledaju rezultati A selekcije. Valjda će Fudbalski savez Srbije ovoga puta znati da izvuče pouke iz ranijih grešaka i da neće dozvoliti da i generacija svetskih omladinskih prvaka bude izgubljena u seniorskoj konkurenciji, kao mnoge odlične juniorske selekcije pre nje.