Srpski vaterpolisti nisu imali mnogo problema u četvrtfinalu Evropskog prvenstva protiv "večitog rivala", Mađarske.

"Delfini" su sve rešili već u uvodnoj četvrtini, koju su dobili sa ubedljivih 4:0. Videlo se odmah da podmlađeni tim severnih komšija neće moći ravnopravno da parira srpskom nacionalnom timu.

Do kraja meča naši su bez većih napora održavali veliku prednost i na kraju slavili sa 8:5 (4:0, 1:1, 2:2, 1:2).

Naši najiskusniji igrači Andrija Prlainović i kapiten Filip Filipović ekspresnim pogocima na startu meča "ubili su u pojam" Mađare i stavili im do znanja da nemaju šta da traže u nokaut meču četvrtfinala. Sa još dva gola do kraja prve deonice Srbija je rešila sve dileme oko pobednika duela, tako da obračun dve najuspešnije svetske vaterpolo nacije do kraja nije bio naročito interesantan.

U najdosadnijem, drugom periodu igre, viđena su samo dva gola. Srbija je stigla do kolosalne prednosti od 5:0, Mađari su iskazali totalnu nemoć, a naši su se propisno ispromašivali.

Par neiskorišćenih "zicera" iz izuzetno lakih pozicija, to je jednostavno moralo da nam se osveti. Kazna je stigla 24 sekunde pre odlaska na veliki odmor, kad su najzad Huni skinuli "krompir" sa semafora i postigli počasni pogodak u prvom poluvremenu (5:1).

Dobrom odbranom, uz prilično opuštenu igru u napadu, izabranici Dejana Savića su rutinski sačuvali prednost do kraja meča.

Što je najvažnije, srpski vaterpolisti sačuvali su i dosta snage za polufinale, dakle, ulaze prilično sveži u borbu za medalje.

Nimalo nije bila atraktivna igra našeg tima u drugom poluvremenu. Ličilo je to na prijateljski meč poprilično opuštenih igrača koji kao da jedva čekaju da se "tekma" završi pa da zajedno odu na pivo. Nije čudo, većina srpskih reprezentativaca zarađuje hleb u mađarskom šampionatu, dobri su drugari sa severnim susedima.

Svesni razlike u klasi u korist našeg iskusnog tima, srpski "delfini" nikako nisu želeli da ponižavaju 12-strukog evropskog šampiona, koji je sada daleko od svojih slavnih dana.

Zato je krajnji rezultat daleko manje ubedljiv od realnog odnosa snaga, što u krajnjoj liniji nije ni bitno, jer se piše samo pobeda i naš plasman među četiri najbolje selekcije u Barseloni.

Ubedljivo najbolji pojedinac meča bio je naš prvi golman Branislav Mitrović.

Golman mađarskog OSC-a bio je praktično nesavladiv, zaustavio je sve šuteve koje je trebalo da odbrani (čak 11 od 16, dakle blizu 70% uspešnosti).

Mađari su do malobrojnih pogodaka uglavnom stizali teškom mukom, posle velikog broja neiskorišćenih igrača više ili posle retkih kikseva naših bekova.

U srpskom timu neočekivano je protiv Mađara najefikasnijii bio bek Nikola Jakšić (tri pogotka), koji je obično dominantan u defanzivnim zadacima.

Ovoga puta Jakšić je iskoristio fantastične asistencije Prlainovića i Filipovića i posle odličnih akcija izrešetao mrežu nemoćnog Viktora Nađa, koji je, pak, bio jedan od boljih igrača u prilično mlitavom mađarskom timu.

Rival "delfina" u polufinalu su aktuelni svetski prvaci, Hrvati. Po renomeu rivala to je očigledno "finale pre finala", jer su naši olimpijski i trostruki uzastopni evropski prvaci.

Međutim, ni Srbija ni Hrvatska zasad nisu oduševile nekom ekstra dobrom igrom, i pored četiri pobede u isto toliko mečeva.

Hrvatske "barakude" su u četrvrtfinalu bile bolje od crnogorskih "ajkula" - 9:7 (1:2, 1:2, 4:2, 3:1).

Katastrofalno su "šahovničari" odigrali prvo poluvreme, ali Crnogorci nisu znali da to da iskoriste i da nokautiraju grogiranog rivala, što im se u nastavku osvetilo. Pokazalo se da Hrvatska ima mnogo "dužu" klupu, kada su se Ivović i Janović umorili, Crna Gora više nije imala rešenja u napadu, a ni odbrana nije bila granitna kao u prvom delu igre.

Izabranici Vladimira Gojkovića ove godine moraju da se zadovolje titulom pobednika Svetske lige (u finalu na peterce pobedili Mađare), dok su na šampionatu "Starog kontinenta" ovoga puta bez medalje.

Da podsetimo, na prethodnom prvenstvu u Beogradu Crna Gora je osvojila srebro i jedina ravnopravno parirala tada dominantnom srpskom timu, koji je sve ostale rivale, uključujući i Hrvatsku, pregazio.

U drugom polufinalu sastaće se domaćin Španija i najubedljiviji tim dosadašnjeg toka šampionata, Italija. Španci su u trećoj četvrtini deklasirali bronzane iz Beograda, Grke sa 4:0 i na kraju slavili sa 10:6, dok su Italijani prosto "udavili" Ruse u bazenu i slavili sa neverovatnih 11:1.

Ekipa sa "Čizme" prethodno je u grupi deklasirala Mađarsku sa 12:5, Gruziju sa 14:3 i Nemačku sa 14:1 i ne pamti se kada su ostvaili tako dobar utisak na nekom velikom takmičenju u poslednjoj deceniji.

Polufinalni mečevi igraju se sutra, 26. avgusta.

Uvodni meč igraju Srbija i Hrvatska, sa početkom od 20,30 časova, a drugi Španija i Italija (po programu je od 22h, ako ne bude produžetaka i peteraca u prvom polufinalnom susretu).

Srpske vaterpolistkinje zauzele su prvo mesto u razigravanju od 9. do 12. mesta, dakle, šampionat u Barseloni su okončale na devetoj poziciji.

U završnom duelu Srpkinje su savladale selekciju Izraela sa 6:5 nakon boljeg izvođenja peteraca (regularni tok meča 4:4).

Jevrejke su vodile sa čak 0:3 na startu meča, do pred kraj prve četvrtine, ali nisu uspele da sačuvaju prednost.

Prethodno je u grupi Srbija uspela da pobedi samo Tursku (9:6) i da odigra neizvesnu utakmicu protiv Nemica (poraz 8:9), dok su protiv favorita Mađarske, Rusije i Španije zabeležena tri katastrofalna poraza (2:26, 6:23, 2:27).

U svakom slučaju, najbolji plasman za ženski srpski vaterpolo na Evropskim šampionatima, kao podsticaj za znatno bolji rad u budućnosti.

Šteta što nije pobeđena Nemačka i izboren plasman u četvrtfinale, ali, šta je tu je, nema razloga da u budućnosti i srpske dame ne postanu ozbiljan vaterpolo faktor.

Talenata ima. Kao i uvek, problem su finansije i organizacija.