Letnje Olimpijske igre u Brazilu bliže se kraju. Preostala su još dva dana nadmetanja u Riju, a Srbija ima priliku da još poboljša svoj bilans medalja.
Srpski kajakaši ostvarili su još jedan uspeh, izborili su novo finale. Muški četverac, predvođen olimpijskim vicešampionima u dvojcu, Tomićevićem i Zorićem, uz asistenciju Pajića i Torubarova, u disciplini K4 na 1000m, bio je treći u polufnalnoj trci i plasirao se u A finale.
Nevrovatan maler imao je Marko Novaković, kome je za samo tri hiljadita dela sekunde izmakao plasman u A finale. Trku je zaršio na petom mestu sa vremenom 34.778 sekundi u sprint trci kajaka jednoseda na 200 metara.
Ženski četverac, u sastavu Olivera i Nikolina Moldovan, Milica Starović, Dalma Benedek Ružičić nije se baš proslavio. Naše kajakašice bile su poslednje u kvalifikacionoj trci na 500 metara, a u polufinalu pretposlednje od sedam čamaca i nisu uspele da se plasiraju u A finale.
I dalje su naše odbojkašice glavna tema u Srbiji. Velelepan uspeh naših dama, izboreno finale preko najvećih sila svetske odbojke, Rusije i SAD, uspeh je koji će se zauvek pamtiti. Ipak, naše heroine nemaju nameru da se sapletu na poslednjoj prepreci, iako je i Kina velesila u ženskoj odbojci. Meč iz grupne faze se zaboravlja, jer je teško jednu tako jaku ekipu dva puta pobediti na istom takmičenju, ali ubedljiva igra i rezultat (3:0), dovoljno govori da su izabranice Zorana Terzića u ovom trenutku kvalitetnije od Kineskinja. Pitanje je samo koliko im je ostalo snage i energije, pošto je duel sa Amerikankama bio iscrpljujući u svakom pogledu. Naravno, i Kina je imala dva teška meča (Brazil 3:2 u četvrtfinalu i Holandija 3:1 u polufinalu), ali odbojkašice sa Dalekog Istoka su poznate po smirenosti, dok je kod srpskih dama došlo do velikog emotivnog pražnjenja. Naš selektor će imati dosta težak posao da pripremi ekipu na psihološkom planu, bez obzira na veliku želju da se osvoji zlatna medalja, koju su srpske odbojkašice po igrama u Riju apsolutno zaslužile.
Od vaterpolista je pre početka nadmetanja u Brazilu očekivana "sigurna" zlatna medalja, a taj pritisak ostavio je trag u grupnoj fazi takmičenja, kada su srpski "delfini" bili potpuno neprepoznatljivi. Od četvrtfinala najzad je preskočena ta psihološka barijera, naši asovi igraju sve bolje i bolje. Na strani Srbije u finalu je kvalitet, iskustvo i velika želja da se najzad nađu na najvišoj stepenici pobedničkog postolja na Olimpijskim igrama i ujedine sve najveće titule u vaterpolu, dok se Hrvatska uzda u zakon verovatnoće i činjenicu da brane titulu na najvećoj smotri svetskog sporta. Komšije nas nisu pobedile od davne 2009. godine (otad imaju šest poraza i remi), a poslednja dva susreta najradije bi zaboravili. Horori u finalu Svetskog prvenstva u Kazanju (11:4 za Srbiju) i iz grupne faze Evropskog prvenstva u Beogradu ove godine (13:6 za naše), svakako su bili veoma traumatični za "šahovničare", koji , naravno, gore od želje da se revanširaju za ove dve blamaže.
Ipak, ako su hrvatski vaterpolisti gledali polufinale Srbija-Italija i videli onih 6:0 za izabranike Dejana Savića, teško je verovati da nisu evocirali ružne uspomene sa poslednja dva susreta.
Finale je i borba za epitet "pravog" naslednika čuvene jugoslovenske škole vaterpola, koji nam Hrvati često osporavaju. U svakom slučaju, činjenica je da su zemlje bivše Jugoslavije potpuno izdominirale na ovom olimpijskom turniru i, u slučaju da Crna Gora pobedi Italiju u borbi za treće mesto, sve tri medalje će podeliti nekadašnja "braća".
Od naših takmičara, u subotu startuje i olimpijska šampionka u tekvondou iz Londona, Milica Mandić. Prva osvajačica zlata za Srbiju (ne računajući medalje država prethodnica SFRJ, SRJ i SCG), ima jako težak žreb, tako da će biti vrlo teško da ponovi uspeh iz prestonice Velike Britanije od pre četiri godine.
