Vaterpolisti Partizana odbranili su titulu šampiona Srbije, pošto su u finalnoj seriji plej-ofa bili bolji sa 2:0 u pobedama od Crvene zvezde.

Drugi meč na Banjici bio je daleko neizvesniji i uzbudljiviji od prvog, a "crno-beli" su do pobede došli tek u poslednjoj četvrtini - 10:9 (6:4, 0:1, 1:2, 3:2).

U prvom meču Partizan je, kao gost na Tašmajdanu, slavio ubedljivu pobedu - 12:6 (1:0, 2:1, 5:4, 4:1).

Prva četvrtina bila je potpuno atipična za srpsku školu vaterpola.

Umesto čvrstih odbrana, kao u prvoj utakmici finalne serije na Tašu, u duelu na Banjici u uvodnoj četvrtini viđena je prava goleada. Čak deset pogodaka, više nego u naredne tri deonice zajedno.

Obe ekipe bile su izuzetno nervozne. Mlade igrače Partizana sputala je uloga favorita, dok su "crveno-beli" želeli da pokažu da poseduju kvalitet i da je visok poraz na Tašu bio sam loš dan, a ne i realan odnos snaga ova dva tima.

U ostatku meča vodila se žestoka borba. Nije to bila lepa utakmica, igralo se prilično grubo, postojao je neki negativan naboj kako na tribinama, tako i na klupi oba tima, a to se prenelo i na igrače u bazenu.

U većem delu susreta bilo je nerešeno ili je Partizan vodio sa golom razlike. Ipak, u poslednjem kvartalu "crno-beli" su uspeli da se odlepe na dva gola prednosti (10:8) i Zvezda je uspela samo da još jednom priđe na gol zaostatka (10:9), ali ne i da izjednači. Tako su izabranici Vladimira Vujasinovića, teškom mukom, došli do druge pobede u finalnoj seriji plej-ofa i nove titule prvaka Srbije.

Ovo je 27. titula prvaka za najveći vaterpolo klub u istoriji ovog sporta, koji se, nažalost, baš kao i "večiti rival" i ostali klubovi u našoj zemlji, nalazi u veoma teškoj materijalnoj situaciji. Bez pomoći države, u skoroj budućnosti preti potpun krah u našem najtrofejnijem kolektivnom sportu, jer bez klubova neće biti moguće ostvarivati ni velike reprezentativne uspehe.

Da podsetimo, Partizan je, sem 27. titula državnog šampiona (SFRJ, SRJ i Srbije), osvojio i 24 nacionalna Kupa, čak sedam puta bio prvak Evrope i po jednom Kupa pobednika kupova i LEN kupa (sada Kup Evrope). Jeste da Pro Reko ima više titula prvaka "Starog kontinenta", ali samo zbog činjenice da, zbog besparice, gotovo svi najbolji srpski igrači, koji su i uglavnom ponikli u Partizanu, sada nastupaju za Đenovljane.